Ekološka bezbednost kao deo sveukupne bezbednosti predstavlja odsustvo pretnji, nanošenja štete životnoj sredini i zdravlju stanovništva. Uopšteno, ekološka bezbednost jeste situacija u kojoj postoji odsustvo opasnosti nanošenja gubitaka životnoj sredini. Ekološka bezbednost podrazumeva stabilno stanje čovekove sredine u kome je obezbeđena mogućnost poboljšanja kvaliteta života ljudi, zaštita od prirodnih i tehničkih katastrofa i mogućnost stalnog napretka ljudi i društva.
Ovako shvatanje ekološke bezbednosti označava negiranje opasnosti koja dolazi od stvorene i prirodne sredine
u kojoj živi čovek, i podrazumeva očuvanje i obezbeđivanje za čoveka i društvo zdravu životnu sredinu, izbegavanje delatnosti koje mogu da dovedu do narušavanja ekološke ravnoteže.
Ekološka bezbednost je bezbednost građana od:
- neodgovornog zagađivanja vazduha, zemljišta,
biljnog i životinjskog sveta; - neodgovornog korišćenja prirodnih bogatstava
(vode, rude, minerala, ribnog i lovnog fonda,
šljunka, peska itd.); - neefikasnih institucija za sprovođenje zakona i
samih ljudi u ponašanju prema prirodi, životnoj
sredini i okruženju.
Osnovne potrebe zbog kojih čovek ulazi u sukob sa drugim vrstama su:
Potreba za osnovnim resursima i vrednostima kao što je hrana, voda, gorivo, građevinski materijal i potreba za prostorom. Svetska populacija ljudi suviše brzo raste, što je praćeno stalnom potrebom za novim površinama, krčenje poljoprivrednog zemljišta i naselja. Dakle, navedene čovekove potrebe, prvenstveno potreba za resursima, predstavljaju osnovni uzrok za uništavanje prirodnih ekosistema.
Smanjenje negativnih uticaja na životnu sredinu, očuvanje i unapređenje kvaliteta životne sredine kao i mogućnost upotrebe prirodnih resursa na način kojim će se obezbediti njihova dostupnost i za generacije koje dolaze jeste osnov za unapređenje ekološke bezbednosti.
Luka Andonović
Centar za bezbednost, istrage i odbranu – DBA