Postoji puno priča koje pričaju ljudi koji su bili žrtve trgovine ljudima. Svedočenja se mogu naći na svakom ćošku. Zanimljiva je priča o Samuru iz Kandahara koju je ispričao novinarima. On ima firmu koja otvoreno reklamira trgovinu ljudima i krijumčarenje. Reklamira da ima odlične veze sa podzemljem u Italiji, Francuskoj i Velikoj Britaniji i da sa uspehom šalje ljude tamo. – počinje priču Dušan Ivković iz Centra DBA.
Smatra se da je najviše izbeglica iz Sirije, Venecuele i Avganistana. Krijumčarenje nije posao koji rade pojedinci, to je organizovani kriminal. Širom sveta je čak oko 25 miliona ljudi koji su bili žrtve trgovine ljudima, dok se u modernom ropstvu nalazi čak oko 50 miliona ljudi, od kojih su mnogi vezani brakom. Seksualno ropstvo je najčešći vid eksploatacije, radno ropstvo čini tek oko 7% svih slučajeva.
U Srbiji godišnje bude oko 130 prijava trgovine ljudima. Mnogo slučajeva ostane neprijavljeno. Naše Ministarstvo pravde navodi da „Trgovina ljudima je jedna od najvećih i najprofitabilnijih globalnih kriminalnih aktivnosti, zajedno sa trgovinom narkoticima, oružjem i pranjem novca.“
Godišnja zarada trgovaca ljudima iznosi čak oko 150 milijardi dolara i to spada u globalno najčešća krivična dela. Ministarstvo unutrašnjih poslova navodi: „Najčešće žrtve trgovine ljudima su devojke i žene, ljudi sa malo životnog iskustva, siromašni i nezaposleni, deca, fizički i drugi radnici.“
Trgovina ljudima ima svoje delove:
• vrbovanje,
• prevoženje,
• prebacivanje,
• skrivanje,
• držanje lica u cilju eksploatacije, pretnjom ili primenom sile, zabludom, zloupotrebama, davanjem ili primanjem novca.
Prema izveštaju Ujedinjenih Nacija, 46% žrtava čine žene, 19% maloletne devojčice, 20%muškarci i 15% maloletni dečaci.
Zanimljiv je mehanizam kako dolazi do šverca ljudi brodom u Italiju. Najveću zaradu u poslu imaju posrednici koji skupljaju žrtve po svojim sredinama. Obično organizuju grupe od desetak ljudi. Kada skupe dovoljan broj jave se krijumčarima. Smatra se da su posrednici u proseku plaćeni oko 700 dolara po osobi koju nađu. Krijumčari zarađuju oko 500 dolara po osobi. Kada od posrednika skupe dovoljan broj ljudi, oko 50, onda iznajmljuju brod i posadu. Brod ima kapetana i obično pet mornara. Na brod se ukrca potrebna količina hrane i vode. Specifično je da su i kapetan i posada takođe predmet trgovine. Brod se registruje na ime kapetana. Nema povratka broda. Sve ih dočekaju ili vlasti ili kriminalci.
Specifično je da se radi o ljudima koji nemaju novac a odlazak je skup. Tada na scenu stupaju zelenaši koji ima pozajmljuju novac po visokim kamatama a često zadrže nekoga iz porodice kao garanciju. Nesrećni ljudi kada konačno stignu, ako uopšte prežive put, upadaju u ruke drugih kriminalaca kod kojih i za koje rade sve dok ne otplate dug.
Ljudi koji su plaćali usluge navode da je ovo uobičajeni cenovnik usluga iz Avganistana kopnenim putem:
Od Avganistana do Turske 1000 dolara,
Od Turske do Srbije 4000 dolara,
Od Srbije do Italije 3500 dolara.
Krijumčari ukupno zarade oko 3000 dolara po osobi koju pošalju na put. Ostalo su troškovi. Ako policija uhapsi ljude koje švercuju nema mešanja, ali plaćaju otkup ako ih otmu naoružane grupe. Krijumčari imaju svoje sigurne kuće na rutama. Oni veći čuvaju pare i nakit ljudi koje prevoze.
Iz svega navedenog dolazimo do zaključka da je kriminal uvek organizovan i da ima težnju da se povezuje međusobno. U trgovinu ljudima su umešani mnogi različiti kriminalci, počev od onih koji tipuju ljude, preko krijumčara, zelenaša, batinaša, potplaćenih državnih službenika i na kraju ubica koji likvidiraju neposlušne. Zato je važno da se prijavljuje svaki oblik kriminala i nikako ne treba da se zatvaraju oči pred kršenjem zakona.
Dušan Ivković
Predsednik Izvršnog Odbora Centra za bezbednost- DBA