-Pitali smo Dušana Ivkovića, predsednika Izvršnog Odbora Centra DBA, da nam pojasni termin trgovine ljudima:
„Kada se govori o trgovini ljudima obično se misli samo na klasične otmice i preprodaju koja se viđa uglavnom po filmovima. Istina je mnogo gora. Ljudi bivaju iskorišćavani na mnogo načina koji na prvi pogled ne deluju kao klasična trgovina.“
– Kakvi sve oblici trgovine ljudima postoje?
1. Prinudni rad
Prvi oblik trgovine ljudima je prinudni rad. To može biti klasični, bez ikakve naknade u stilu robovlasništva ali je on sada prilično redak i ne postoji kao sistemski već se nalazi samo u pojedinačnim slučajevima. Najčešće se radi o radu za minimalnu nadnicu koja ne zadovoljava skoro nikakve potrebe i samim tim stavlja onoga ko je žrtva u situaciju da nema sredstva da uopšte potraži drugi posao jer je neprekidno na granici prostog preživljavanja.
Ovo se sistematski dešava u SAD sa izbeglicama iz Meksika koje rade za mnogo manje plate nego što su minimalno propisane. Stalno žive u strahu od deportacije, često nemaju ni osnovna dokumenta. Karakteristično je da skoro svi navode da su „uvek bili nasmejani pred strancima i delovali srećno“. Uvek je strah presudan. Skoro nikada ne traže zaštitu od zakona jer se nadaju da će makar njihova deca živeti bolje.
Iako ovo zvanično nije ropstvo, u suštini se nimalo ne razlikuje i predstavlja trgovinu radnom snagom i prisilni rad.
2. Seksualno ropstvo
Prostitucija se oduvek smatra „najstarijim zanatom“ i često se gleda samo sa nekog lažnog moralnog aspekta a ne sa pravnog i ljudskog. Skoro kompletnu prostituciju kontrolišu makroi, lica koja se smatraju „vlasnicima“ žena, mladića i dece koja se podvode. Seksualno ropstvo postoji u više oblika. U Nigeriji su sistematski otimane devojčice i držane u robovskim uslovima i primoravane da rade kao prostitutke. U Levantu su silom udavane da bi služile kao seksualne robinje za ratnike ISIS-a.
U Evropi je često da se dovode devojke iz Istočnih država, najčešće Ukrajine i Moldavije i podvode, sve zbog lošeg materijalnog stanja
3. Prinudno prosjačenje
Prinudno prosjačenje je opisano još u romanima Čarlsa Dikensa. On je opisao kako je bilo stanje u Londonu devetnaestog veka. Nije se to promenilo značajno još od tada. U našim uslovima se uglavnom koriste deca Roma koji se navode na prosjačenje i sitne krađe a sve što zarade donose nekom svom gazdi. Osim toga oni služe i kao izvor informacija jer su stalno na ulici. Čak i to je opisano u romanima Ser Artura Konana Dojla.
4. Trgovina organima
Pored krađe organa, koja je evidentna u nekim državama, postoji još jedan vid trgovine. Naime postoje oni koji koriste siromaštvo i plaćaju jeftino organe. Ovo je često u nekim delovima Kine, Indije a u Evropi u Moldaviji. U Kini su organe plaćali po 1000 dolara i davali iPed. Sa druge strane tu se obmanjuju i primaoci organa jer takve operacije su uglavnom skopčane sa komplikacijama i odbacivanjem organa a druga transplantacija nije više moguća. Najčešće se tako kupuje bubreg.
Žalosno je što su u to uvek umešani i lekari i sestre i drugo medicinsko osoblje. Postoji još jedan vid ove trgovine a to je ubijanje ljudi zarad organa. U tim slučajevima najčešće se trguje jetrom.
5. Prinudni dečiji brakovi
Prinudni brak se sklapa bez pristanka jedne ili obe osobe. Obično prinudu vrše roditelji a zarad nekog svog cilja ili finansijske koristi. Najčešće se prinuda vrši upotrebom ili pretnjom sile. Skoro uvek se radi o maloletnicima ali ima slučajeva da predmet prinude budu i punoletne osobe. Iako se smatra da su samo devojčice žrtve, istraživanja ukazuju da je 15% muškaraca u tom broju.
Ovo je ranije bilo često u našim krajevima a prisutno je još uvek u nekim ruralnim sredinama ili verskim zajednicama, pre svega sektama.
6. Deca vojnici
Jedan od najstrašnijih oblika trgovine ljudima je postojanje dece vojnika. Ovo je najčešće kod islamskih fundamentalista. Nikako se ne sme vezivati za sam Islam jer vera ne dozvoljava to. Obično se koriste deca iz siromašnih porodica, često nepismena a kao pravilo su to porodice kojima je neko već stradao u borbama ili češće u nekom bombardovanju.
Bilo je primera da su deca išla ispred vojnika kroz minska polja. Poznati po upotrebi dece su pripadnici Boko Harama.
7. Dužničko ropstvo
Dužničko ropstvo se razlikuje od prinudnog rada po tome što žrtva dobrovoljno ulazi u aranžman da bi dobila preko potrebni novac. Obično se radi o zelenašenju koje je strogo kažnjivo ali uglavnom nedovoljno suzbijeno. Žrtve su u prinudnom položaju sve dok ne vrate novac i ogromnu zaradu zelenaša, koja je često višestruko veća od pozajmljene sume.
Ono što je važno napomenuti da to što možemo da kategorizujemo vrste trgovine ljudima ništa ne znači kriminalcima. Oni nastavljaju svoje zločine.
– Kako se boriti protiv trgovine ljudima?
Kao i protiv svake vrste kriminala. Od krucijalne važnosti je obrazovanje ljudi da bi ovo prepoznali i prijavili. Edukacija može da se sprovede putem medija, javnih tribina, putem posebnih predavanja u školama itd. Trgovina ljudima je komplikovana, nekada su učesnici i oni koji su bili žrtve ili su još uvek žrtve. Da bi se ovo iskorenilo ili svelo na najmanju moguću meru, potrebno je angažovanje svih segmenata društva a posebno specijalizovanih institucija a uz saradnju i doprinos nevladinog sektora. Na samom kraju, najvažnija je stabilna i ekonomski razvijena Država, jer statistika pokazuje da se najviše ovakvih problema javlja u najsiromašnijim sredinama.
Foto: Centar DBA