Pitali smo Dušana Ivkovića, predsednika Izvršnog odbora Centra za bezbednost – DBA, da nam pojasni pojam digitalnog nasilja, šta on predstavlja i kolika je stvarna pretnja? Takođe, kako se može zaštititi, šta uraditi ako se primeti?:
UNICEF objašnjava da digitalno nasilje ili cyberbullying predstavlja sledeće:
Nasilje na internetu je svaki oblik nasilja koje nastaje upotrebom digitalnih tehnologija.
Može se odvijati na društvenim mrežama, aplikacijama za razmenu poruka, gejming platformama i mobilnim telefonima.
To je ponašanje koje se ponavlja i koje ima za cilj da uplaši, naljuti ili osramoti osobe koje su napadnute.
Primeri digitalnog nasilja su:
• širenje neistina ili objavljivanje sramotnih fotografija nekoga na društvenim mrežama
• slanje pretnji preko platforme za razmenu poruka
• lažno predstavljanje i slanje neprikladnih poruka drugima u tuđe ime.
Nasilje uživo i nasilje na internetu se često mogu dešavati uporedo. Međutim, nasilje na internetu ostavlja digitalni zapis koji može da posluži kao dokaz prilikom njegovog zaustavljanja.
Zloupotreba fotografija
Jedan od posebno važnih oblika digitalnog nasilja je zloupotreba fotografija. Postoji više načina kako se fotografije mogu zloupotrebiti. Jedan od načina je da se „skinu“ slike i koriste za lažno predstavljanje. Time se obmanjuje treća osoba. Drugi način je objavljivanje tuđih slika radi ismevanja. Treći oblik je objavljivanje nečijih intimnih slika bez dozvole ili njihovo postavljanje na porno sajtove. To se može raditi da bi se neka osoba osramotila ili kao predmet ucene.
Poseban oblik je „skidanje“ dečijih slika i razmena među pedofilima.
Slike se mogu objaviti u izvornom obliku ili mogu biti obrađene.
Centar za bezbednost, istrage i odbranu – DBA je skoro otkrio jednu zloupotrebu fotografija gde su korišćene slike poznatog lekara i nuđena pomoć u polaganju ispita za novčanu naknadu. Zloupotreba je otkrivena na vreme i sprečena.
Slanje pretnji i zlonamerni komentari
Ovo je jedan od oblika digitalnog nasilja. Ako se posmatraju društvene mreže može se zapaziti da je jako čest. Osim pukog slanja otvorenih ili prikrivenih pretnji, često je da postoje komentari koji su pisani sa namerom da se naudi trećem licu. Možemo reći da „crtaju metu“ nekome.
Drugi oblik je ostavljanje zlonamernih komentara konkurenciji, namerno ocenjivanje niskom ocenom sa ciljem da bi se stvorio utisak o nepouzdanosti i lošem radu. Centar za bezbednost, istrage i odbranu – DBA je imao situaciju kada je zahtevao smrtnu kaznu za pedofile, nekoliko pedofila ostavilo jednu zvezdicu kao ocenu za Centar.
Širenje neistina i laži
Širenje neistina se poklapa i sa ranije opisanim primerima ali ga izdvajamo zbog malicioznosti ali i gluposti onih koji ih šire. Neko smisli laž i postavi je, ali glavni problem su oni koji su poverovali i tu lažnu vest proširili dalje.
To može dobiti takve razmere da se proširi po čitavom svetu. Primer je korišćenje laži u političke svrhe da bi se ponizio protivnik. Izmisli se neka priča, recimo da je osoba bila u zatvoru, iako nije, recimo kaže se da je osoba bila u nekom inostranom zatvoru i ta vest se plasira medijima. Javnost unapred nekoga osudi.
Posledice, po definiciji, mogu biti:
• Mentalne – osećaj uznemirenosti, neprijatnosti, neadekvatnosti, ljutnje
• Emocionalne – osećaj srama ili gubitak interesovanja za stvari u kojima je osoba pre uživala
• Fizičke – umor (gubitak sna) ili simptomi poput bolova u stomaku i glavobolje
• U ekstremnim slučajevima, digitalno nasilje može čak dovesti do toga da osoba izvrši samoubistvo.
• Mora se napomenuti da posledice mogu biti i materijalne, posebno kada se organizovano i namerno ruši ugled neke firme
• Političke, ako zbog toga pojedinac ili grupacija izgube podršku
Svako može biti žrtva digitalnog nasilja. Osnovno je da žrtva skupi hrabrost i razgovara sa nekim a nakon toga da prijavi nasilje. Važno je da i oni koji primete digitalno nasilje reaguju i pomognu žrtvi.
Kada se radi o društvenim mrežama na većini je moguće da:
• kroz podešavanje postavki privatnosti naloga odabereš ko može da vidi tvoj profil, da ti šalje direktne poruke ili komentariše postove.
• prijaviš štetne komentare, poruke i fotografije i zatražiš njihovo uklanjanje.
• potpuno blokiraš ljude – neće moći da vide tvoj profil, niti da te ponovo kontaktiraju.
• odabereš da se komentari određenih ljudi pojavljuju samo njima.
• obrišeš postove na svom profilu ili da ih sakriješ od određenih ljudi.
Na većini društvenih mreža, osobe koje blokiraš neće dobiti obaveštenje da si to uradio/la.
Jedan od problema je taj što zakoni još uvek nedovoljno prepoznaju digitalno nasilje i uglavnom upućuju na parnični postupak. Menjanje regulative bi uveliko olakšali rešavanje nasilja.
Da ponovimo, najvažnija stvar je da se razgovara sa nekim a nakon toga prijavi nasilje. Da bi to postigli potrebno je puno obrazovanje koje se može postići kroz razne kurseve koji se nude na internetu i kod Centra za bezbednost, istrage i odbranu – DBA.
Centar za bezbednost, istrage i odbranu – DBA apeluje da ukoliko neko koristi vaše fotografije, odmah to prijavite nadležnim institucijama ili ukoliko primetite da neko koristi tuđe fotografije ili fotografije vama poznate osobe da prvo obavestite tu osobu a nakon toga nadležne organe.
(u tekstu korišćen materijal UNICEF-a)